Ученици средње школе о Историји као наставном предмету

Савремени свет, друштво и појединац, свакодневно се сусрећу са

променама које су резултат динамичног развоја науке, технике и технологије.

Промене су такве да појединцу није довољно да буде само опскрбљен знањем,

већ и да уме то знање да употреби у различитим ситуацијама свакодневног

професионалног и личног живота.

У таквом, новом свету од образовања се очекује да пронађе начине и

путеве, да одговори на промене, да децу и ученике припреми за свет у коме су

промене свакодневица, да их "наоружа" знањима и вештинама које ће им

омогућити безбедан живот у свету испуњеном новим и новим знањима, свету коме

треба да се прилагођавају ради личног опстанка и просперитета, свету у коме ће

имати улогу одговорног грађанина у друштву различитих.

Такве околности захтевају промене и у појединачним наставним

предметима, промене у погледу улоге и концепта наставе појединачног предмета

у школи.

У сусрет променама Удружење наставника "Дуга" је путем упитник

испитивало мишљење ученика о Историји као наставном предмету и о настави

овог предмета.

ОПШТИ ПОДАЦИ:

У попуњавању упитника учествовало је 397 ученика средњих школа из

Ниша, Новог Сада, Београда, Јагодине и Пожеге. Слика која следи показује

учешће ученика по разредима.

ИСТОРИЈИ КАО НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ има витално место у систему образовања

јер доприноси развоју младих у одговорне и активне грађане који развој људског

друштва треба да усмеравају у правцу мира, међусобног разумевања и помирења.

А да ли према мишљењу ученика, Историја као наставни предмет заузима

витално место у систему образовања?

Већина ученика, који су учествовали у попуњавању упитника, 67,3% мисли да је

Историја користан наставни предмет јер развија потребна, неопходна знања и

вештине за разумевање савременог света; 19,6% мисли да је Историја користан и

досадан наставни предмет, а 8,1% мисли да је непотребна као наставни предмет.

Ученици су имали могућност и да напишу своје мишљење, да прокоментаришу.

Мали број ученика је писао своје коментаре, а за овај текст издвојили смо један

који није потребно да се коментарише јер осликава наставу предмета Историја

код неких наставника. "Може да буде јако важан предмет ако нам професор

правилно представи СУШТИНУ, а не само да учимо гомилу година".

Шта држава Србија и њено друштво очекују од образовања и наставног

предмета Историја? Одговор на ово питање пронаћићемо у Закону о основама

ситема образовања и васпитања, члановима који се односе на опште циљеве и

исходе образовања и васпитања.1 Друштво и држава Србија очекују да ученик:

разуме свет у коме живи, сопствену и друге културе; развија интеркултурални

дијалог у мултикултуралном друштву, поштује људска права и показује

толерантан однос према другима и другачијима; доприноси очувању културно-

уметничке баштине и традиције свог и других народа; и др.

На питање да ли учење историје доприноси развоју толеранције и изградњи

позитивног става према другим културама и народима, 33,6% ученика мисли да

доприноси, 46,5% мисли да делимично доприноси а 14,4% мисли да не

доприноси.

На питање да ли учење историје доприноси развоју културе сећања

(очување и неговање националне и светске баштине, као и неговање личне и

породичне баштине) 63,9% мисли да доприноси а 6,8% мисли да не доприноси.

Међу питањима која су се односила на Историју као наставни предмет, било

је питање да ли ученици овај предмет радо уче. Упитник је показао да 45,7%

ученика радо учи Историју, 50,8% учи зато што мора а 3,5% не учи.

1 Члан 4. и 5. Закона о основама ситема образовања и васпитања ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009,

52/2011, 55/2013, 35/2015 – аутентично тумачење и 68/2015)

Ови разултати отварају питање зашто овакви одговори ученика? Да ли је

због наставног плана и програма или због концепта наставе. Свакако одговори

ученика су такви да подстичу доносиоце одлука и наставнике на промишљање о

променама усмереним на наставне планове и програме, уџбенике, концепт и

приступ настави и учењу историје.

О НАСТАВИ ПРЕДМЕТА ИСТОРИЈА ученици су рекли:

⇨На часовима историје примењујемо знања стечена у другим наставним

предметима - 52,4% је потврдило ову тврдњу а 36,45% је негативно одговорило.

Поред тога ученици су имали могућност и да напишу своје коментаре на ову

тврдњу и неки од њих су:

- Јако слабо;

- Зависи од градива које радимо;

- Па и не баш;

- Ретко кад;

- Често;

- Не знам одговор;

- Понекад, зависи које се теме дотакнемо;

- Из српског, ликовног, географије;

- Како кад;

- Само неких, попут географије;

- Понекад;

- Делимичмо.

⇨На часовима Историје:

- учимо да се крећемо кроз историјско време и простор - 76,4% је потврдило

ову констатацију;

- анализирамо историјске изворе и друге изворе информација - 64,9%

ученика је потврдило ову тврдњу;

- дискутујемо, отварамо проблемска питања и аргументовано износимо свој

став - 45,2% ученика је одговорило да то увек раде; 42,4% само понекад а

11,4% никада;

- имамо могућност да се пријавимо и радимо на пројекту - 17, 95% ученика је

потврдило ову тврдњу, а неки од њихових коментара гласе:

- Пројекат Народне библиотеке Србија – "Први светски рат" (коментар

испитаника: Пројекат се односио на Анализу плаката као пропагандног

материјала у периоду 1914-1918. и дефинисање живота људи током

Првог светског рата, а на основу фотографија различитих аутора.

Мислим да је практичан рад најкориснији начин рада на свим настваним

предметима, а посебно на историји која се тако лакше памти и боље

схвата.)

- Не јер нам драга професорка тако нешто … али претпостављам да је

планирала.

- Мене не укључују у пројекте

- Нисам био у никаквом пројекту. Али има пројеката. Пројекат је

презентација.

- У основној да, сада не.

- Презентација о ренесансном уметнику и проналазачу Леонарду да

Винчију. Сазнао сам много више него што би на редовном часу и мислим

да ће ми то знање дуже остати у сећању.

- Коментар: Била сам укључена у пројекат у коме је било потребно

направити кратак филм на основу задате теме. Теме су се тицале

Немањића. Пројекат нема посебан назив, искуство је врло позитивно и

корисно јер смо примењивали наше знање и истраживали нешто више о

националној историји. Свакако ми је остало у лепом сећању.

О УЏБЕНИКУ ученици су рекли:

Уџбеник из кога учим историју:

а) конципиран је тако да ме мотивише да учим историју

б) карактеришу јасне и прецизне реченице

в) садржи превише чињеница које требам да запамтим

г) садржи изводе из историјских извора и других извора информација

д) садржи илустрације које ми помажу да боље разумем садржај

ђ) садржи задатке који ме подстичу на критичко размишљање

е) садржи карте које ми помажу у учењу и разумевању садржаја

ж) садржи графиконе, линије времена

ж) упућује ме на друге изворе

ДА (42,4%) НЕ (57,6%)

ДА (54,3%) НЕ (45,7%)

ДА (67,7) НЕ (32,3)

ДА (80,3%) НЕ (19,7%)

ДА (68,7%) НЕ (31,3%)

ДА (36,4%) НЕ (63,6%)

ДА (83,8%) НЕ (16,2%)

ДА (55,6%) НЕ (44,4%)

ДА (46,7%) НЕ (53,3%)